Znao se naš Kruško cesto sjetit’ dojclanda i vakta provedenijeh tamo. Skoro 7 puni’ godina bijo je on tamo na trpljenju il’ sto bi nejtiv švabo rek’o - duldungu . Duldungo je on tako dok je mog’o i dok ga ne išceraše sve sa porodicom u njega. Sa sobom je priko bare ponjeo nešto uštedjenijeh maraka I par uspomena. Jedna od njih je bijo njegov dobri drug Brko.

Brko je bijo stari prekaljeni gastarbajter. Zaradijo pemziju tamo I takorekuc bijo svoj na svom. Taman kad se treb’o vrnt u svoj zavicaj, ono zarati i ode sve u vas helac, tako da on zajedno sa svojom ‘’starom” bijaše prinudjen da neplanirano I skroz neplanski ostane tuj.

I tako bi Kruško poslje arbajta znao svratiti kod Brke na cašicu razgovora i probistriti najnovija dešavanju u rodnom i tamnom vilajetu. Slika je uvjek bila ista. Brko bi lež’o na krevetu pokriven jorganom, I šalt’o programe, a Stara bi il’ nešto spremala za veceru il’ bi sjedila I štrikala. Stanovali su u podrumu kod jedne Švabice. Ljeti bi tamo bilo vruce, a zimi isto k’o i ljeti samo na kvadrat, pošto bi Brko nahajco randijatore na milijon a neda otvorit prozora ni zere, jer onda se, veli ,duplo placa struja, pošto prozori sve odvukoše u havu. A povr’ toga uvijek bi zimi pek’o neke pekmeze, tako da je tamo bilo tako vruce, pa su i Brko i Stara bili ko da se godinama kvarcaju. Pored stereo hajcanja jal od randijatora jal od sokovnika, njiha dvoje su bili preplanuli ko Pamela Anderson u bejvocu.

Nakon nekoliko posjeta Kruško je s’vatio par stvari. Jedna od njih je bila da se pivo uvijek treba piti iz flase. Imali su oni caše raznije, nije da nisu, nego je pronicljivo Kruškino oko zapazilo šta se dešava. Jednoc tako Kruško naivno zatraži cašu, a Stara odma’ skoci para caše, malko je plahnu I uze oni peškir iznad lavabova i ocisti propisno cašu kako i dolinkuje. Fino bogami… pomisli Kruško.

I tako pije Kruško pivo, Brko pije svoju kiselu ( jer on je svoje odavno popijo) i puše se one cigare na motanje sve u 16. Svaki dvajest minuti Stara prekida komverzaciju sljedecim rijecima:

- Brko , da nece Keln krenit

A Brko bi bacao pogled na sat I ljutito odgovar’o :

- Kaki Keln Bog te ubijo, tek je pola osam….. Jesam ti rek’o iljadu puta da ucis na sat !!!

Stara bi pokunjeno obarala pogled I nastavljala štrikat I slušat nji’ovo nazovi pametovanje. I tako malo po malo napuni se ona pepeljara, pa ce Brko Staroj:

- Stara, ..deder isprazni I operi ovu pepeljaru!

Stara k’o napeta puška istog trena ‘vata onu pepeljaru prazni je, pere u lavabovu i na kraju grabi peškir ( isti oni s kojim je maloprije obrisala Kruškinu cašu ) iobrisa pepeljaru sve po PeEsu. Ništa….

I tako Brko objašnjava Kruški kako je to bilo prijam u dojclandu, ali sve nekako, kako bi rek’o frflja i nerazgovjetno izgovara, tako da je Kruškonja im’o pune ruke posla da ga imalo razumje. Na kraju Brko popizdi, skoci u onijem gacama boksericama nasred sobe, zgrabi protezu iz caše, malo je propra i sve s onim peškiricem ( s kojim je Stara prethodno obrisala prvo Kruškinu cašu, a nedugo zatim i pepeljaru nekoliko puta) dobro je obrisa I stavi sebi usta. I bogme nestade problema u izgovoru…

Jedared Kruško navrn’o, a Stara taman stavlja Brki veceru.