napisao: Sike Destroya

Žena mi radi k'o novinar. Plata tristo maraka. Šta ćeš, bolje išta nego ništa! Nije prijavljena, daklen, nema zdravstveno, staž ne teče, nema ugovora – sutra je more na ulicu istjerat'. Al' šta'š. Danas je tako, jebaji ga. Neki dan je poslalo u Jajce. Radila reportažu – bio Dan republike. E, ka'em ja, jest ti i zadatak. Ka'e, pun avtobus penzionera.

napisao: Sike Destroya

Sat zvoni u 6 i 30, ali ne ustajem tada – buđenje odgađam još najmanje pola sata, podijeljenih sa dva zvona. Tako mi je lakše, kad imam prostora, vremena, kad imam fore. Onda se, uz prvu „Drinu“, neumiven i neuljuđen, pokušavam sjetiti jesam li prethodnu noć vrištao u snu, jesam li se budio i zašto. Tu bi tri Frojda i dva Junga imala posla – moj krst je sferičnog oblika, k'o Danteov pakao, i raste srazmjerno vremenu, k'o podmukla misao.

napisao: Sike Destroya

I tako to biva... Sve bude i prođe. Ljudi ne vjeruju. Jedno je jasno: čim se mi balkanci nečeg do'vatimo, s tim je svršeno. Kad sam se, diplomiran i oženjen, 2004.godine vratio u rodni grad iz belog sveta ( Bala Njuke ), igrom slučaja dobijem zaposlenje u jednoj nevladinoj organizaciji u rađanju. Pomenuta organizacija trebala je biti subregionalna razvojna agencija za subregion Posavine, dok je sjedište regionalne razvojne agencije za sjeveroistočnu Bosnu, bilo u Tuzli.

napisao : Sike Destroya

Sjedili smo, tako, godinama... sjedili i čekali da se dogodi čudo.... a njega nema, pa nema. A televizija kaže drugačije.... Kaže: „Prvi puta u vašim životima, poštovane dame i gospodo, 'Kabare Evropa'... Ajmo', svi ruke gore, omladina i penzioneri zajedno“. A mi, tako, sjedimo i pijemo kahfvu i čudimo se: „Ovo stvarno više ne ide 'vako. Da je pošten insan mog'o znat' na šta će demonkratija izać', drukčije bi se on postavio '91. Al' eto.“ 'Nije tačno da poslije onoga nema onog drugoga', rek'o bi Rambadeus“.