naletih na jednom forumu na ovo pa rek'o da podijelim s Vama:

Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s faksa. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku.
Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosjećanjem. „Čini mi se da vam treba šoljica dobre kafe”, rekao je i povukao se u kuhinju.
Vratio s velikim loncem iz kojeg se pušila kafa i celim asortimanom,šoljica. Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih,papirnih, kristalnih, keramičkih... Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično,treće su bile okrnjene i polupane...
„Poslužite se.”
Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio:„Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, običn i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa.
A ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari trebala dobra kava, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A onda nastavili merkajući tuđe šoljice.Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je kafa poput života. A posao, novac i položaj u društvu... - poput šoljice. Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo.
Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanjei u kafi.Pijete kavu, a ne šoljicu.
Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. Žive jednostavno. Govore ljubazno.Vole velikodušno.